Unapred izvinjenje za malo du?i post...Evo da nastavim ono ?to sam počeo, tj. Kad sam već ne?to rekao da pojasnim.? Na osnovu istra?ivanja (a dosta toga se temlji na višegodišnjem istra?ivanju kancera koje je odradio Ronald Gdanski i objavio knjigu ?Karcinom ? uzrok, lek i zavera?)
Ovo sve ?to ću napisati nije moja umotvorina, samo je poku?aj konstatacije svega onoga ?to sam do sada saznao namerno zaobilazeći stavove konvencionalne medicine (po?to ona već radi na slučaju, ali bez uspeha, poku?ao sam naći neke druge odgovore).
Gdanski je zaključio da postoji više protivrečnih teorija o uzroku pojave karcinoma. Ja bih izdvojio dve:
1, Karcinom uzrokuju defektni geni, ?to promoviše konvencionalna medicina i
2, karcinom uzrokuju mikrobi, ?to konvencionalna medicina
prećutkuje. Evo sad ovako: Karcinom nastaje u normalnim ćelijama kao odgovor na zagađeno celularno okru?enje i pod uticajem mikrobnih enzima. Enzimi predstavljaju inicijatore ćelijskih de?avanja kod ?ivih bića. Mikrobnmi enzimi uzrokuju mutacije ćelija koje dovode do karcinoma. Inficirane ćelije ne moraju biti upaljene da bi postale kancerozne, jer neinflamatorne infekcije mogu izazvati mutaciju ćelijske membrane.
(?to se tiče onkogena ? to je teorija, po Gdanskom ?medicinska dogma? koja se na ?alost u medicinskim ud?benicima u definicijama ponavlja kao činjenica. Tako na primer u medicinskoj enciklopedije Kanadske zdravstvene asocijacije glasi:
?Onkogeni: su geni koji se nalaze u ćelijama i koji su uključeni u kontrolu normalne ćelijske proliferacije. Pokazalo se da su abnormalnosti ovih gena jedan od koraka odgovornih za nastajanje kancerozne ćelije. Od celokupnog humanog komplementa koji ima 50,000 gena, manje od 100 su verovatno onkogeni.?
Definicija ovde nije predstavljena kao teorija, ona je iskazana kao činjenica:? ?Pokazalo se da su abnormalnosti ovih gena jedan od koraka odgovornih za nastajanje kancerozne ćelije.?
Istina je: da niko nikada nije identifikovao ove genetske abnormalnosti, koje uzrokuju pojavu karcinoma i niko nikada nije dokazao da je to tako. Defektni geni se identifikuju uz pomoć hromozoma i vrste gre?ke u osnovnoj strukturi. Reći da su manje od 100 ?verovatno onkogeni? znači da oni ne znaju da je to sigurno tako. To nikada nije dokazano.
Da je neko otkrio bar jedan gen koji kontroliše replikaciju ćelija zar to ne bi bilo vredno objavljivanja? Znali bismo uzrok za pojavu karcinoma. Osoba koja bi ga otkrila postala bi slavna i dobila Nobelovu nagradu.
Ko je otkrio ovu abnormalnost i kada? O tome nisam nigde na?ao ništa. )
Da nastavim, poku?aću istu stvar da prika?em iz više uglova pa će ovaj post biti ?malo duži?.
Normalne ćelije proizvode enzime da bi oksidisali nutriciente, a kancerogene ćelije proizvode enzime da bi fermentisali nutriciente. Normalne ćelije stvaraju energiju potrebnu organizmu a kancerogene ćelije čuvaju energiju za replikaciju ćelija i njihov rast. E sada za?to dolazi do nekontrolisane replikacije DNK: Svi oformljeni karcinomi koji formiraju tumore nastaju o?tećenjem tkiva. Normalan mehanizam reparacije pokreće ćelije da se razmno?avaju kako bi se povreda sanirala i tako počinje replikacija DNK. Da bi do?lo do zarastanja povrede organizam stvara merljivo jonsko polje koje nazivamo? ?struja povrede?. Ono je snaga i izvor energije koji izaziva replikaciju DNK, deobu ćelija i njihovu obnovu da bi se povreda sanirala.
U normalnim okolnostima kada je povreda sanirana, polje oko povrede se zatvara i replikacija prestaje. Karcinom nastaje kada novospojene ćelijske membrane mutiraju zbog mikrobnih enzima tokom deobe ćelija. Ove ćelije sa osobinama jednoćelijskih mikroba ne sjedinjuju se sa postojećom membranom. One ne mogu da saniraju povredu i struja povrede ne prestaje. Rezultat je nekontrolisana replikacija i mutacija ćelija. E sada za sve ovo potrebno je jo? nekoliko faktora koje ja sada ne bih opisivao, ima sve u knjizi Rona Gdanskog, između ostalog nedostatak kiseonika, uticaj toksina i amonijaka u organizmu itd, sve faktori koji će omogućiti mikrobnim enzimima da mutiraju humane ćelije.
Karcinom ne nastaje od jedne kancerozne ćelije, jer jedinstvena redukovana respiracija kanceroznih ćelija mo?e da se odvija samo u velikoj grupi ćelija. To jest potrebno je da veliki broj ćelija simultano mutira da bi porazila odbrambeni imuni sistem organizma. Kolonija fermentisanih ćelija mora biti formirana pre nego ?to se tumor razvije. (Količina akumulirane krvi na primer u ?upljem sudu ili kanalu organizma hrani gljivice i bakterije i obezbeđuje inicijalne toksine koji menjaju sredinu i metabolizam okolnih ćelija, pogoduju fermentaciji, dozvoljavajući začetak karcinoma.
Gljivice i bakterije rastu u zgru?anoj krvi i uspevaju da modifikuju okru?enje okolnih ćelija tako da gljivice i bakterije mogu da pre?ive u tim ćelijama. Poku?aj organizma da reparira tkiva inicira nov rast ćelija i započinje proces replikacije inficiranih ćelija. Gljivice proizvode toksine koji smanjuju nivo kiseonika u ćelijama i uništavaju humane enzime neophodne za metabolizam. Fermentacija ?ećera u krvi, unutar kanala i akumulacionih sudova ili vezivnog tkiva (gde inače nastaje 96% karcinoma), omogućava da masa micelija napadne masu ćelija istovremeno, ?to omogućava nastanak kanceroznog tumora. Fermentacija ?ećera u krvi i proteina proizvodi toksine koji kompromituju imuni sistem okolnih ćelija koje dozvoljavaju micelijama da napadnu ćelije.?
Oto Varburg (potra?ite na internetu koje on) je otkrio da kancerozne ćelije proizvode energiju fermentacijom glukoze i da bi 35% redukovana ćelijska respiracija normalnih embrionalnih ćelija rezultirala time da bi normalne ćelije pre?le sa oksidativnog metabolizma na fermentaciju.
Varburg je u eksperimentima mehanički smanjio respiraciju ćelija za 35%, dok mikrobi smanje ćelijsku respiraciju za 35% hemijskim putem.
Fermentacija krvnog ?ećera u limfnom sistemu, kanalima ili krvnim sudovima prvi je korak kanceroznog procesa, jer ona zagađuje neposrednu okolinu. Kada su ćelije lišene kiseonika one prelaze na anaerobni metabolizam, (bez ikakve potrebe za defektnim genima). Zbog toga imuni sistem ne prepoznaje kancerozne ćelije u ranom stadijumu, kao napadače. One i nisu napadači sa strane i ne razlikuju se od ostalih ćelija.
Uop?te je prihvaćeno da ne postoje primarni karcinomi srca, arterija ili vena. Za to postoje dva razloga. Do fermentacije ne mo?e doći u tekućoj krvi sa visokim nivoom kiseonika, a srčani mišići mogu brzo pretvoriti mlečnu kiselinu, nusprodukt ve?banja i fermentacije u energiju.?
U pro?losti su naučnici koji istra?uju karcinom odbacili mišljenje da mikrobi uzrokuju karcinom zbog toga ?to karcinomski mikrobi uzeti iz kanceroznih ćelija nisu mogli da iniciraju karcinom kod zdravih ?ivotinja. Naučnici nisu uzeliu obzir da ?struja povrede? nije bila uključena i da je nivo kiseonika bio previše visok za opstanak anaerobnih mikroba. Stoga je zauzet stav da su bakterije posmatrane u kanceroznim ćelijama sekundarne ili slučajne. Drugi uzrok je smatran neophodnim da uzrokuje replikaciju, pa su virusi i defektni geni postali glavni predmet istra?ivanja.
Po?to su enzimi iz bakterija neophodni za replikaciju DNK u lančanoj reakciji DNK polimeraze, bakterijski enzimi su očigledno u mogućnosti da kontrolišu ćelijski zid posle normalne replikacije DNK. Zbog toga naučnici ne mogu da pronađu nikakve defektne gene u kanceroznim ćelijama.
Ako proučite karakteristike gljivica i bakterija dobićete informacije koje podr?avaju stanovište da će membrane ćelijskog zida ?ćelija kćerki? mutirati zbog mikrobnog materijala ćelijskog zida koji se zove HITIN.
Veza između karcinoma, gljivica i parazita nastaje preko ćelijske membrane. Kod primitivnih oblika ?ivota materijal koji čini ćelijski zid zovemo hitin. Hitin daje membrani kanceroznog tumora karakteristike i izgled primitivnog oblika ?ivota. Kada humani hromozomi i DNK počnu da se razmno?avaju zbog struje povrede ili prirodnog rasta, DNK parazita u ćelijama istovremeno se razmno?ava . ?to je veći broj mikroba u ćeliji, više će se mikrobnog hitina proizvesti i karcinom će se br?e ?iriti.
Za vreme grupisanja dve ćelije kćerke, ovi molekuli hitina koje je proizvela parazitska DNK, biće inkorporirani u ćelijsku membranu obeju novih ćelija. Mutirane ćelije formiraju novu membransku kombinaciju, delom fosfolipidnu, delom hitinsku. Hitinski deo, formiran od glukoze, o?tećuje plazmatsko polje ćelije. O?tećenje plazmatskog polja rezultira odbacivanjem od strane tela, dovodi do napada autoimunog sistema i dozvoljava dalju infekciju.
? Metabolički put koji vodi do degenerativnih bolesti kao ?to su karcinom, nasledne bolesti i takozvane autoimune bolesti, jeste zamena humanih proteina proteinima gljivica u ćelijskom tkivu ili nedostatak humanih proteina usled deficita u ishrani. Uzrok karcinoma počinje normalnom mitozom ćelija, usled rasta? i reparacije i teče od gljivičnih proteina koji mutiraju proces reparacije tokom grupisanja novih ćelija.? Ukoliko postoji replikacija radi reparacije ili rasta, a nivo kiseonika je normalan i ćelije nisu inficirane onda replikacija prati put koji vodi do razvijanja dve nove humane ćelije.? Međutim ako do replikacije dođe u okru?enju sa sa niskim nivoom kiseonika gde gljivice i bakterije inficiraju ćelije oslabljenog imuniteta, proces reparacije se mutira proteinima iz gljivica i bakterija. Ove ćelije dobijaju sve više osobine primitivnih ?ivotnih oblika, telo odbacuje ćelije i ne dolazi do reparacije i rasta ćelija. Rezultat su ćelije koje postaju kancerozni tumori bez funkcije za organizam a nekontrolisan rast se nastavlja.
Ako do replikacije dođe u uslovima niskog nivoa kiseonika, replikacijom se dobijaju dve ćelije koje odr?avaju gene da bi se očuvao proces fermentacije. Bez dovoljno kiseonika i energije u obliku ATP, humane ćelije ne mogu grupisati sastavne delove ćelijske membrane ili usmeriti rast. Kada mikrobi kreiraju mikrosferu grupe ćelija sa niskim nivoom kiseonika, one bukvalno preuzimaju ćelije kontrolišući proizvodnju energije. Mikrobi omogućavaju brzo razmno?avanje i rast koji nazivamo karcinom. Mikrobi kontaminiraju humane ćelije enzimom DNK polimeraze koji podstiče deobu ćelija i razmno?avanje. To je sve ?to se tiče nekontrolisanog razmno?avanja. Defektni geni i virusi sa tim nemaju veze.
Karcinom je oboljenje ćelijske membrane a ne defektnih gena. Membrane prenose i distribuiraju jonsku energiju autonomnog nervnog sistema. Nema fizičkih nerava koje koristi autonomni nervni sistem i imuni sistem (osim mehanizma za ravnote?u srednjeg uha). Povreda membrane je kao povreda primitivnog nerva. Jonska energija teče u povređeno područije zbog povrede energetskog meridijana. Na taj način primitivan organizam identifikuje povredu i vr?i reparaciju povrede kao autonomnu funkciju. Na isti način autonomni nervni sistem odr?ava odbrambene moći imunog sistema.
Činjenica da se karcinom ?iri putem kanceroznih ćelija koje se odvajaju od tumora i lutaju krvotokom ili limfnim sistemom potiče od saznanja da se kancerozne ćelijene ne spajaju da bi formirale membransko tkivo.
Karcinom takođe mo?e nastati unutar grupe o?tećenih koštanih ćelija ili u vezivnom tkivu (sarkom) zbog zarobleje krvi. Kosti sadr?e mast ćelije koje proizvode nova crvena i bela krvna zrnca . Zbog toga transplantacija kostne sr?i slu?i kao terapija za karcinom.
Leukemija stvara kancerozne ćelije bez formiranja tumora. Leukemija se definiše kao karcinom hematopoeznih organa i kostne sr?i. Uticaj hitinskih mikrobnih faktora rasta na ćelijsku membranu nije evidentan, jer se ove ćelije u normalnim uslovima ne spajaju sa postojećim ćelijama. Defekt verovatno smanjuje fleksibilnost membranskog zida, ote?avajući belim krvnim ćelijama da progutaju napadače. Bele krvne ćelije nastaju u kostnoj sr?i kao normalne ćelije, ali mutiraju za vreme procesa grupisanja. Leukemija nastavlja da ?ivi u cirkulišućoj krvi, iako je nivo kiseonika dovoljan da uništi anaerobne oblike ?ivota, jer postoji defekt ćelijske membrane.
Leukemija je virusna ili gljivična infekcija koja nastaje za vreme grupisanja ćelija u kostnoj sr?i kada dolazi do mutacije membrane na isti način kao prilikom nastanka kanceroznih tumora.
Na?ao sam više slučajeva oporavka osoba od leukemije koji su primali jake koktele antimikotika.
Dr A. V. Kostantini iz svetske zdravstvene organizacije i autor nekoliko knjiga, jedan od? ljudi koji su identifikovali gljivice kao uzročnike karcinoma ka?e nam sledeće: ? Svi lekovi za lečenje karcinoma imaju samo jednu zajedničku stvar. Oni su antimikotici.? On takođe tvrdi da ukoliko antimikotik izleči bolest nepoznatog porekla, ona mora biti gljivičnog porekla. Na osnovu toga leukemija je glivično oboljenje.?
Ako sve ovo ima nekog smisla dali je re?enje da poku?amo uništiti gljivice i bakterije koje inficiraju ćelije i mutiraju ćelijsku membranu tokom mitoze?
